Bane Kerac: Pedeset godina stripa
Branislav „Bane” Kerac rođen je 7. septembra 1952. godine u Novom Sadu, srcu Vojvodine, u Jugoslaviji koja je još uvek sanjala da bude most između Istoka i Zapada.
Porodične priče govore da je već sa četiri ili pet godina punio sveske crtežima—ne običnim škrabotinama, već figurama koje se već kreću, bore i skaču sa zgrade na zgradu.
Tokom sedamdesetih godina mladi Bane stasava radeći za jugoslovenske časopise kao što su YU strip, Strip Art, a pre svega Kerempuh. Crta sve: humor, vestern, horor, avanturu.
Prvi veliki uspeh dolazi 1975. godine, kada zajedno sa scenaristom Svetozarom „Zdravkom” Obradovićem stvara Kobru, smrtonosnog tajnog agenta sa imenom koje već nagoveštava opasnost. Kobra postaje mali kult na Balkanu—brza akcija, nervozan tuš, kadrovi koji deluju kao udarci. Kerac pokazuje retku veštinu u radu sa crno-belom tehnikom: oštre linije, duboke senke, prenaglašena ali uverljiva anatomija.
U osamdesetim godinama nastaje lik koji ga proslavlja i van granica Jugoslavije: Cat Claw. Deborah „Cat” Claw je devojka koju ujeda radioaktivna mačka (jasna aluzija na Spider-Mana), a koja noću postaje mačkolika osvetnica—kandže, uski kostim i obline pin-ap zvezde. Ipak, iza erotskog tona kriju se frenetičan ritam, oštar humor i duhovita parodija američkog superherojskog stripa.
Cat Claw izlazi u časopisu Strip Zabavnik, a zatim i u albumima, postiže veliki uspeh u zemlji i prevodi se na desetak jezika. Stiže i u Sjedinjene Države u „ublaženoj” verziji, pod pseudonimom H.M. Baker, kod izdavača poput Dark Horsea.
Kerac se tu ne zaustavlja. Crta Tarzana za jugoslovensko tržište (licencirana verzija, osamdesete i devedesete), ilustruje postere za Masters of the Universe, stvara Gvozdenog Ratnika (Iron Warrior), i eksperimentiše sa hororom i naučnom fantastikom. Njegov stil je prepoznatljiv: dinamičan, snažan, sa gotovo rok energijom. Nije slučajno što Bane svira bubnjeve u srpskom hevi metal bendu GeroMetal—isti divlji duh, ista glasnoća.
Od dvehiljaditih godina nastavlja da radi, često samostalno ili sa manjim izdavačima, zadržavajući stil koji ne stari. Reizdanja, omnibusi, izložbe širom Evrope. Cat Claw ostaje njegov zaštitni znak, ali oni koji zaista poznaju Keraca znaju da se iza mačje pin-ap junakinje krije neumorni majstor—umetnik koji je prošao kroz ratove, embargo, promene režima i trendova, a nikada nije prestao da crta.
Susret sa italijanskim scenaristom Moreno Burattinijem 2015. godine otvara mu vrata izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, kao i saradnju na stripu Zagor, liku koji je od šezdesetih godina izuzetno popularan u Srbiji i širom bivše Jugoslavije.
Danas je Bane Kerac jedno od najznačajnijih imena srpskog stripa—živi klasik koji je generacijama balkanskih autora pokazao kako se priča crta olovkom i stavom. Jer, na kraju, njegov neizgovoreni moto oduvek je bio: ako je akcija, neka bude akcija do kraja. I po mogućstvu uz malo oblina i dobar bubanj u pozadini.
Ja i Bane Kerac, Moreno Burattini
Banea Kerca sam prvi put sreo u gradu Kragujevcu, u Srbiji, u julu 2011. godine. Tamo se svakog leta održava festival stripa, a te godine bio sam pozvan da i na Balkanu obeležim pedesetogodišnjicu Duha sa sekirom.
Bane—jedan od najpoznatijih i najomiljenijih srpskih autora, aktivan decenijama kako u svojoj zemlji tako i u inostranstvu—govorio mi je o velikoj popularnosti koju Kralj Darkvuda uživa u svim zemljama bivše Jugoslavije i objasnio mi koliko bi voleo da crta jednu priču o Zagoru. Između ostalog, pokazao mi je svoje table sa Tarzanom i neke vestern radove: bio sam veoma impresioniran.
Drugi put sam ga sreo u Hrvatskoj, tačnije u primorskom mestu Makarska, blizu Splita, u maju 2012, ponovo na festivalu posvećenom strip-junacima. Taj susret je omogućio da ideja postane konkretna: u Italiji se tada oblikovala nova edicija samostalnih priča u punom koloru—Color Zagor—i jedna od njih mogla je biti poverena Baneu, ukoliko bi njegove probne table bile uspešne.
Nisam sumnjao da će biti savršene, jer sam već imao priliku da vidim šta je Kerac ostvario tokom svoje karijere i bio sam uveren u njegov veliki talenat. Izdavač se složio sa mnom i, već posle nekoliko meseci, poslao sam mu prve table svoje scenarističke priče Il passato di Guitar Jim (2015), kolor epizode koja otkriva prošlost jednog sporednog, ali stalnog lika u Zagorovom univerzumu, koji je stvorio Sergio Bonelli 1967. godine. Priča otkriva ko je Džima naučio da svira gitaru, ko da puca, zašto je prvi put sakrio pištolj u svom instrumentu i kako je mladić čistog lica postao traženi razbojnik.
Druga saradnja bila je Il pueblo misterioso (2019), zatim je 2020. usledio još jedan Color Zagor, La missione di Drunky Duck, a potom i L’agente di Altrove (2026). Deset godina kasnije, rezultat su četiri zajedničke priče, ukupno gotovo devet stotina stranica.
Raditi sa Kercem uvek je bilo zadovoljstvo i privilegija. Šteta je što nas deli Jadransko more, ali se često dopisujemo i više puta smo se sretali kao gosti manifestacija na kojima su premijerno prikazivane njegove zagorovske table: u Herceg Novom (Crna Gora) 2014; na Riminicomixu 2015, gde se prvi put susreo sa italijanskim fanovima Zagora; u Mostaru (Bosna i Hercegovina) 2017; i na Sardiniji 2019, na susretu Amici di Zagor.
Postoji još nešto što nas povezuje, osim ljubavi prema istim stripovima, istim atmosferama i istom shvatanju avanture: datum rođenja. Obojica smo rođeni 7. septembra (on tačno deset godina pre mene, 1952). Nije slučajno što me od milja zove „horoskopski brat”.
Kao iskusan pripovedač, unapredio je mnoge delove mojih priča, dodajući iznenađujuće ideje kako bi borbe Kralja Darkvuda učinio dinamičnijim i vizuelno spektakularnim. Ono što kod njega posebno impresionira jeste profesionalizam: ume da svaku sekvencu ispriča na najefikasniji način, tako da se kadrovi nižu tečno i besprekorno, a istovremeno ostaje razigran i strastven—pravi saučesnik i čitaoca i scenariste.
Toliko da sam, čim sam shvatio koliko je vešt u crtanju ženskih likova, počeo da tražim da ih bude što više, dajući prostor snažnim ženskim ličnostima poput Julie Shulz i Chloe Storm. Uostalom, mnogo pre njih Bane je godinama crtao sopstvenu superheroinu—Cat Claw.
Čestitam na kandžama, horoskopski brate!
Izabrana hronologija
1970-e
Lieutenant Tara (Poručnik Tara) (1975): označava njegov zvanični debi, ratni strip smešten u vreme Drugog svetskog rata, nastao u saradnji sa Svetozarom Obradovićem.
Kobra (1976): nastala sa Svetozarom Obradovićem, prati avanture jednog kaskadera. Postala je jedan od najpopularnijih stripova u Jugoslaviji tokom osamdesetih godina.
Eltand & Argus (1977): fantastična serija objavljivana u časopisu Stripoteka.
Kobra (1976): Creato con Svetozar Obradović, segue le avventure di uno stuntman. Divenne uno dei titoli più popolari in Jugoslavia negli anni ’80.
Eltand & Argus (1977): Serie fantasy pubblicata sulla rivista Stripoteka.
1980-e
Cat Claw (1981): njegovo najpoznatije delo, superherojina nastala kao parodija/omaž Marvel stripovima. Postigla je veliki međunarodni uspeh i objavljivana je u SAD (kod Malibu/Eternity Comics), Francuskoj i Skandinaviji.
Il Grande Blek (1982): Kerac je pisao i crtao epizode jugoslovenske produkcije čuvenog lika grupe EsseGesse.
Tarzan (1982–1990): bio je jedan od glavnih autora jugoslovenske licencirane produkcije Tarzana za izdavača Marketprint, realizujući desetine epizoda.
Billy Pljuca (Billy the Spit): humoristička i parodična vestern serija.
1990-e
The Black Pearl (1996): mini-serija koju su napisali Mark Hamill i Eric Johnson za Dark Horse Comics, a nacrtao Kerac.
Ghost: saradnje na serijalu izdavača Dark Horse Comics.
2000-e
Zagor (2015): Kerac ulazi u stalni tim izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, postajući jedan od glavnih crtača Zagora.
The Phantom (Fantomski čovek): sarađivao je sa skandinavskim izdavačem Egmont na pričama o legendarnom junaku kojeg je stvorio Lee Falk.
